Hemikalije za otpadne vode

U tretmanima otpadnih voda hemikalije se koriste u cilju pospešivanja taloženja neželjenih materija, čime se dobija prečišćena voda. Nepoželjne materije se nalaze u obliku suspendovanih materija, emulzija ili koloidnih čestica, a ponekad su rastvorne u vodi u datim uslovima. Važi pravilo da što su čestice sitnije, to ih je teže izdvojiti. Rastvorne supstance se ne mogu ukloniti iz vode, sve dok se promenom fizičko-hemijskih uslova, ne konvertuju u nerastvoran oblik.

Na primer, uljne emulzije u kojima je ulje emulgovano u mikroskopskim globulama manjim od 1 mikrona (10-6 m) jedan su od najvećih izazova u tretmanu otpadnih voda. Razlozi za to su pomenute male dimenzije, kao i nepolarnost globule ulje u polarnom vodenom medijumu. Radi razumevanja veličine globule ulja u emulziji, dajemo primer da ljudsko oko može da vidi čestice koje su veće od 50 mikrona, dok je prečnik čovekove kose oko 100 mikrona. Ukoliko je ulje u vodi u obliku sitnih kapljica vidljivih golim okom, onda je problem daleko jednostavniji za rešavanje.

Osnovne vrste hemikalija u tretmanu otpadnih voda

Hemikalije koje se primenjuju u tretmanu otpadnih voda se na osnovu svoje funkcije dele na koagulante i flokulante, mada postoje i one specifičnijih funkcija kao što su: antipenušavci, uklanjivači metala, uklanjivači mirisa i druge.

Koagulanti

Koagulanti izazivaju koagulisanje suspendovanih materija iz vode, tako što svojim naelektrisanjem razelektrišu čestice nečistoća. Čestice nečistoća se međusobno odbijaju u vodenoj sredini, jer su naelektrisane istoimenim nabojem. Ovaj naboj je najčešće negativan (-) i uzrokuje da se međusobno bliske čestice odbijaju, što sprečava njihovo spajanje i naknadno taloženje. Koagulanti su hemikalije koje imaju pozitivno (+) naelektrisanje i kada se dodaju vodi, neutrališu negativan naboj čestica i omogućavaju im da se sudare, približe jedna drugoj i formiraju agregate od većeg broja čestica.

Neorganski koagulanti

Tradicionalno u industriji se decenijama upotrebljavaju neorganske soli metala kao primarni koagulanti. Naznačajnije su Feri-hlorid (FeCl3), Feri-sulfat (Fe2 (SO4)3), Aluminijum sulfat (Al2(SO4)3), Aluminijum hlorid (AlCl3), a u novije vreme je razvijen veliki broj PAC proizvoda (poli-aluminijum hlorid). Kada se dodaju vodi, metalni joni hidrolizuju brzo, formirajući širok spektar hidrolizovanih jedinjenja. Količina i odnos formiranih jedinjenja zavise od pH, efikasnosti mešanja i primenjene koncentracije. U svakom slučaju, svi neorganski kogulanti, koagulišu nečistoće iz vode mehanizmom “sweep-floc”, odnosno odnošenja i povlačenja u talog nečistoća na koje “naiđu” na svom putu ka dnu bazena. Za poručivanje neorganskih koagulanata kontaktirajte nas putem mail-a office@vodoservice.com ili pozovite broj +381 0 11 744 30 79

Organski koagulanti

Organski koagulanti su uglavnom savremene sintetičke hemikalije, mada postoje i prirodne organske supstance koje se ponekad mogu uspešno primeniti. Uz neka ograničenja, organski koagulanti imaju niz prednosti nad tradicionalnim neorganskim koagulantima. Najznačajniji sintetički su PolyDADMAC (Poli-dialil-dimetilamonijum hlorid) i EPI-DMA (epihlorohidrin-dimetilamin) različite molekulske mase i stepena umrežavanja. Od prirodnih organskih koagulanata koriste se tanin i skrob. Za poručivanje organskih koagulanata kontaktirajte nas putem mail-a office@vodoservice.com ili pozovite broj +381 0 11 744 30 79

Flokulanti

Flokulanti su pozitivno ili negativno naelektrisani makromolekuli velike molekulske mase i dugačkog polimernog lanca koji imaju ulogu da spoje (flokulišu) čestice koje su prethodno razelektrisane pomoću koagulanta. Pošto flokulanti obično imaju jako dugačak lanac polimera, veliki broj koagulisanih čestica se može vezati sa jedan molekul floklanta. Time se dobija veoma krupna i teška čestica (flokula) vidljiva golim okom, koja se lako taloži i izdvaja iz otpadne vode. Polimerni lanac molekula flokulanta može biti linearan, razgranat, oblika “zvezde” i mnogih drugih geometrijskih kombinacija. Konačna dužina lanca zavisi od stepena polimerizacije monomera pri proizvodnji molekula polimera. U smislu kvaliteta proizvoda, bitna je i uspešnost polimerizacije, koja podleže zakonitosti Gausove krive raspodele, tako da se konačan proizvod uvek sastoji od različitih procentualnih udela polimera različine dužine.

Osnovna podela flokulanata je prema vrsti njihovog naelektrisanja na: katjonske, anjonske i ne-jonske. Razlikuju se i po stepenu naelektrisanja, odnosno u težinskom udelu naelektrisanih kopolimera u ukupnoj težini poliakrilnog lanca. Tako na primer, imamo 10%, 20%, 30%… 80% katjonskog ili anjonskog naboja, a konkretan izbor za neku aplikaciju zavisi od vrste i karateristike vode koja se tretira, tipa procesa, Zakonske regulative za ispuštanje, itd. Važi generalno pravilo da je najbolje uraditi tzv. JAR test kojim se određuje optimalan flokulant i minimalna doza potrebna za uspešnu koagulaciju.

Vodoservice d.o.o. ima svu neophodnu opremu za JAR testove i pruža uslugu analize na vašem postrojenju radi utvrđivanja najboljeg proizvoda. U prodajnom asortimanu imamo širok spektar katjonskih, anjonskih i nejonskih flokulanata u različitim oblicima (praškasti/granulisani, emulzioni, vodeni rastvor). Za poručivanje kontaktirajte nas putem mail-a office@vodoservice.com ili pozovite broj +381 0 11 744 30 79