Problemi u radu sa otpadnim vodama

Posted by | October 19, 2018 | Osmoza | No Comments

Otpadne vode u industriji su specifična oblast koja je blisko povezana sa očuvanjem životne sredine i prirodnih vodenih tokova u koje se industrijske vode ispuštaju. Stoga je proces prečišćavanja otpadnih voda direktno vezan za Zakonsku regulativu i rezultati procesa prečišćavanja vode iz industrijskog procesa moraju ispunjavati kriterijume kvaliteta propisane od strane Zakonodavca.  Ukoliko izabrani proces prečišćavanja ne daje propisani kvalitet vode za ispuštanje, on se mora unaprediti kako bi ispunio zadate standarde.

Obzirom na sve veću svest o zaštiti životne sredine, standardi njenog očuvanja postaju sve strožiji, što dalje uslovljava potrebu za unapređenjem procesa prečišćavanja. Takođe, i kaznena politika u ovoj oblasti postaje sve stroža, pa se mnogi industrijski proizvođači odlučuju da unaprede svoje kapacitete prerade i zadovolje kriterijume Zakonske regulative.    

Dozvoljeni limiti za ispuštanje tabele!

Vrste uređaja koji prerađuju vodu!

Uređaji koji se koriste u obradi otpadne vode se zasnivaju na različitim vidovima separacije nečistoća iz vode. Jako je velik broj supstanci koje se mogu naći u vodi sačinjavajući nečistoće, pa sa aspekta obrade otpadnih voda nečistoće možemo podeliti u nekoliko grupa. Prva podela je na nečistoće rastvorne u vodi i nerastvorne nečistoće. Rastvorne nečistoće se dalje mogu podeliti na organske i neorganske, dok se nerastvorne mogu podeliti na taložne i netaložne, prema njihovom ponašanju u vodi. Netaložne nerastvorne materije mogu se podeliti na koloide i emulzije.

Otpadne vode

Primeri rastvornih nečistoća su: razne soli i njihovi joni i rastvorne organske materije.

Primeri nerastvorne nečistoća su: suspendovane materije, glina, koloidne materije, nerastvorne neorganske i mineralne materije, ulja, masti i sl.

Sve navedene nečistoće u vodi imaju neki uticaj na zagađenje životne sredine. Organske materije mogu izazvati nedostatak kiseonika u vodi. Supstance koje sadrže fosfor (P) i azot (N) mogu izazvati nedostatak kiseonika i nagli razvoj algi. Suspendovane materije utiču na turbidnost vode i mortalitet riba. Metali u vodi su toksični za živi svet.

Tretman otpadne vode se može podeliti prema upotrebljenim metodama na: primarnu, sekundarnu i tercijarnu obradu.

Primarni tretman čine fizičko-hemijske metode koje imaju za cilj da uklone nerastvorni materijal iz vode. Oprema koja se koristi u te svrhe uključuje grube rešetke, taložnike, flotatore, filtere.

Sekundarni tretman koristi biološke metode sa ciljem uklanjanja organskog biorazgradivog materijala koji je rastvoran u vodi. Ovaj vrsta materijala se često naziva BPK – biološka potrošnja kiseonika, odnosno materijal koji troši kiseonik raspoloživ u vodi. Oprema uključuje aeracione bazene, taložnike, flotatore, membranske bioreaktore (MBR), biofilm reaktore na pokretnom nosaču (MBBR) i drugu opremu.

Tercijarni tretman čine tzv. metode “poliranja” sa ciljem uklanjanja svih preostalih materija (fosfora, azota, metala i dr.) Oprema koja se koristi uključuje: taložnike, peščane filtere, filtere od aktivnog uglja, ultrafiltracione uređaje, reverznu osmozu, elektrodejonizaciju (EDI)

Leave a Reply

Your email address will not be published.

Pozovite nas